Ovom članku se nema ni šta dodati ni šta oduzeti.
Pozdrav

Kaze Nikola kako građani Srbije, međutim, do sada nisu pokazali naročitu sklonost da svoje eventualne nesimpatije prema Hrvatima i njihovim državnim simbolima manifestiraju uništavanjem hrvatske imovine... osim sto su im zapalili ambasadu prosle godine. Daj ljudi dosta je vise. Pa necemo se radi dva pijana mrzit jos 100 godina....

Haha, izjednačavati Beograd i "građane Srbije" je krajnje naivno, da ne kažem zlonamerno; a porediti Zadar sa Beogradom vrlo vrlo neinteligentno - kao što sam autor kaže, Zadar ima manje stanovnika nego Beograd izbeglica.

Živo me zanima kako se provode HR tablice u unutrašnjosti Srbije, ako ih uopšte ima..

Sasvim si u pravu da ne treba da se mrzimo, ja to podrzavam svim srcem, ali sto se tice ambasade, mislis da bi srpska ambasada u Zagrebu prezivela netaknuta da Srbija prizna nezavisnost recimo Istre, Slavonije ili bilo kog dela Hrvatske? Ako mislis, ovi dogadjaji su pokazali da ne bi bio u pravu.

Je li majke ti Bjelanovicu odakle ti podaci da su zadrani trpili teror Srba koji su ih "granatirali sa bezbedne udaljenosti" (bezbedne u odnosu na sta?
)? Koje to posljedice imaju zadrani i zadar nakon "kukavicke opsade"? Odakle su dosli ti Srbi sto su kukavicki opsjedali zadar? Sta ti uopste znas o zadru i okolini, istoriji toga kraja i narodu koji je tamo zivio?
Ako ne znas pitaj svoje Bjelanovice koji su zivjeli u zadru i okolini sta bi oni rekli na ovakve tvoje lucidne zakljucke. Pitaj ih ko je prvi izbacen sa posla u zadru i zbog cega, cije kuce su prve zapaljene, ko je drzan u blokadi danima bez hrane i vode, koliko je Srba otjerno iz zadra, a sve ovo daleko prije pocetka "kukavicke opsade"!? Pitaj Bjelanovicu jer je tako bolje na jednom ozbiljnom sajtu koji se bavi cinjenicama i istinom, a ne pametovanjem.

Dalje, vidim da ljudi različito reaguju na temu hrvatskih tablica. Iz sopstvenog iskustva znam da ti automobili nikako ne pripadaju isključivo "Srbima iz Hrvatske i njihovim rođacima", naprotiv. Mnogo Hrvata dolazi u Beograd i više je nego svesno da ovde nikome ne smetaju i niko neće naći za shodno da svoju averziju prema njima izražava nasilno. Naravno da uvek postoje navijači, a među njima i huligani, ali ovi se, koliko ja znam, iskaljuju samo na kolegama iz Hrvatske, nikad na građanima. Lično ne smatram da je "nacionalni" problem što se navijači međusobno biju, jer to i u Srbiji i u Hrvatskoj rade i međusobno. Ali gradske vlasti u Zadru nisi se žalile na NAVIJAČE, nego na VELIKI BROJ GRAĐANSKIH PRITUŽBI, što je sasvim druga stvar.

Da zaključim vezano za tablice - one nisu jedini primer hrvatskih simbola u Srbiji. (Može se primetiti i to da je veliki broj srpskih registracija u Hrvatskoj vlasništvo Hrvata iz Srbije koji tamo obilaze rodbinu - znam bar nekoliko takvih slučaja, kao i to da mesne huligane to do sada nije sprečavalo da čine što čine.) Sve srpske radnje SAVIJAJU se od hrvatskih proizvoda koje mnogi, iz nostalgije (a ne zbog "kvalitete"), čak i preferiraju u odnosu na neke druge. Najzad, svake godine idem na Beogradski sajam knjiga gde me dočekuje OGROMNA hrvatska zastava, koju niko nikada nije ni pogledao mrko. Slične kulturne i privredne manifestacije održavaju se širom zemlje, pa incidenata nije bilo.

Ja sam siguran da će svaki Hrvat kome ovo nije milo da čuje imati spremne "primere" identičnog srpskog ponašanja, ali bojim se da ćemo se svi morati složiti da u pitanju nije čak ni sklonost, a kamo li "trend" u ponašanju srpskih građana (širom Srbije). Vidim da je nekima krivo što je tako - lično se time ponosim, jer sve ima svoje mesto, a nasilje pogotovo.

Na cudan nacin treba biti zadovoljan zbog ovakvih dogadjaja.
Prepustima Hrvatima da nas uvek podsecaju na
Srbe u Krajini i njihovu sudbinu, da nas podsecaju na odnos prema Srbima uopste, pocev od 1915, 1941, 1991, 1995...
Ako ni zbog cega drugog zbog nas samih
koji tako strasno i tako brzo zaboravljamo.
U suprotnom ostajemo da tavorimo u novoj ideologiji
novog jedinstva "zapadnog Balkana".

Zamislite situaciju da u Srbiji skinu Hrvatsku zastvu sa nekog jarbola u toku takmicenja zbog toga sto je ogroman broj Srba pobijen u Jasenovcu? Nezamislivo.
Evo meni ima pripadnika familije koji su tamo stradali i osecam veliku nelagodu kada vidim njihovu zastavu,ali nikada ne bih to podrzao i smatrao bih da je to nekorektno.
E u tome je razlika izmedju nas i njih.U tome sto smo mi za njih nacija,sto mi od njih nemamo kompleks,sto nismo inferiorni u odnosu na njih ni u kom pogledu.
Na ovo sto se desava drzava treba da reaguje i to najostrije moguce.

Bjelanovicu, zaboravio si da je prvo bila NDH pa onda rat '91.

U prvom osvrtu na Nikolin tekst tvrdio sam dve stvari: da poređenje Beograda sa Zadrom nije opravdano i da građani Zadra imaju demokratsko pravo da traže skidanje srpske zastave u sportskim halama.

Na kraju sam dao jednu ilustraciju osećanja nacionalnog dostojanstva, da bih taj nejasan pojam učinio jasnijim i da bi zahteve u njegovo ime pokušao da prikažem legitimnim. Nisam izvršio poređenje i to iz razloga koje Nikola navodi.

Dokazivanje legitimnosti takve građanske inicijative je važno da ne bismo ličili na one velike demokratije koje cenzurišu javno mnjenje u ime tolerancije i političke korektnosti.

Stoga, poređenje izvođenja Vagnerovih i Tompsonovih "dela" mi se ne čini neukusnim, osim ako se time ne želi istaći sopstveni muzički senzibilitet, što je u ovom slučaju irelevantno. Pitanje se može i ovako postaviti: da li mislite da biste imali prava da tražite od vaše države zabranu koncerta na kojem bi se veličalo ubijanje vašeg naroda?

Imali biste puno pravo da uradite tako nešto, jer je u demokratskom društvu svaka građanska inicijativa opravdana samim tim što je građanska. Kao što nas to ovih dana uči profesor Čanak, dovoljan negativan uslov je da takva inicijativa ne bude nasilna.

Oba ova uslova isunjava demokratska inicijativa građana Zadra za skidanjem srpske zastave sa gradskog trga. Mi takvu inicijativu možemo kritikovati uglova,ali je moramo prihvatiti kao legitimnu. Sloboda govora jemči tu slobodu i za glupost i primitiviza

Takvu inicijativu nikako ne bih okvalifikovao kao "nedopustivo ponašanje".

Istorijska uslovljenost svake društvene pojave naravno daje prava da se dovedu u pitanje izvori i motivi na osnovu kojih pišete, kao i principijelna vrednosna pozicija sa koje opisujete date pojave.

Izvore i motive ne bih dovodio u pitanje ni kod sebe ni kod drugih. Moja vrednosna pozicija je demokratska i nacionalna. Ali, ne mislim da Hrvatima dugujemo izvinjenje za bilo šta, niti oni nama.

Istorija pogroma nad manjinama u Zadru i Dalmaciji uopste nije zanemarljiv problem, ili fusnota nekih drugih istorijskih dogadjaja. Niti je Zadar grad koji, po komentarima u medijima' Druge Srbije' nema istoriju multikulturalizma i tolerancije. Ima, ali ne pod hrvatskom i jugoslovenskom vlascu. To vam mogu posvedociti hiljade italijanskih starosedelaca koji su proterani posle 'oslobodjenja' i u cije kuce su se uselili oni koji danas jedini sebe nazivaju 'autohtonim zadarskim stanovnistvom'. To vam takodje mogu posvedociti i Srbi, zrtve 'Zadarske noci' o kojoj se na sajtovima u Srbiji uopste nije govorilo. Pretnje, maltretiranja, otpustanja i fizicke likvidacije Srba u dalmatinskim gradovima se danas tek stidljivo pomaljaju u srpskim medijima, ko zna sa kakvim razlogom. Mozda kao digresija zlu koje Srbiji i Srbima tek predstoji? U proteklih deceniju i po govorilo se da je sve to bila iskrivljena percepcija, da je (valjda mentalno ogranicene) Srbe Milosevic izmanipulisao. U Beogradu,. Vojvodini, Evropi, Kanadi, Australiji, ima i previse onih koji licnim svedocanstvima mogu da pomognu da se pogromi otrgnu od zaborava.

Srbija ne ume da pamti. Ali to je vec druga tema: kada ne funkcionise drzava, ona propada i rastace se. Kada ne funkcionise pamcenje, raspamecena masa koja je jednom znala svoju proslost, mogla da zivi sa svojom sadasnjoscu i da donekle anticipira svoju buducnost, postoji samo bezlicna, grimizna grupa slusalaca Pescanika. Stidi se, Srbijo.

Joj Teo pa i ja sam rođen u spiltu divno, kako je to lijepo rečeno, no moj teo ako je ljudima žao, a što im ne bi žao kad su davili one vojnike i kad su ubili vojnika iz makedonije u "mirnom" spontanom prosvjedu? Koji je dva dana najavljivan na Radio splitu? Ili teo zašto sam ja imao predivan pogled od 89 na veliku parolu srbe na vrbe? e moj teo ili sa intervujom sa mislim gospodinom prkačinom na tv marjanu kad je lijepo rekao: mi ćemo u hrvatskoj izdvojiti žito od kukolja. I zna se ko je u hrvatskoj žito a ko kukolj! Pa do toga što je moja majka dobila otkaz što je srpkinja a komšije pardon susjedi zvali srpsku cigani? Ili što je mom rođaku kome je otac hrvat a majka srpkinja minirana kuća. E moj teo pa lako je sad žaliti nije trebalo to raditi. Ili možda žale što im je neko i utekao iako su se svesrdno trudili da niko ne ode. Moj Teo ja kad odem u zadar skidam tablice sa kola, no ovdje ih niko ne skida. Meni su na vašoj auto cesti prijetili ubistvom i izgrebali kola. A meni to ne pada napamet. Dakle mi ćemo biti susjedi kada Stipe Mesić javno kaže da mu je žao Ustašovanja a ne da pravi hajku na novinare što su prikazali sporni snimak, kada hrvatska uvede u zakon da je zabranjeno igranje sa brojem stradalih u jasenovcu i kada uvede dan sećanja na žrtve Ustaškog režima. I što se tiče ambasade, pravo divljaštvo mogao bih reći u nivou sa rušenjem srpske imovine prodavanjem srpskih firmi i oduzimanjem stanarskog prava srbima i oružano izbacivanje iz stanova. Za koje niko nije odgovarao.
Možete prodavati vaše priče srbima iz beograda ali nama koji smo osetili vašu ljubav pa i ne baš.

Poruka i pouka za sve nas Srbe i građane Srbije je: jedino i najbolje što možemo da učinimo za opstanak na ovim prostorima je da budemo ekonomski jaka nacija. To je moguće postići u narednih 20-ak godina. To će zahtevaće od nas manje praznih priča i komentara o tome ko nam je sve načinio ili čini nepravdu u protekle dve decenije (o čemu se može naširoko pričati), a više promišljenog teškog i upornog rada u svim poljima/oblastima (od diplomatije, jačanja reputacije i pouzdanosti naše države i vojske, preko snaženja naše nauke, tehnologije i znanja i izvoznih aktivnosti naše privrede, i isto tako promocije naše kulture i sporta u regionu jugoistočne evrope i šire).Treba da znamo da su naši ukupni nacionalni intelektualni, privredni i poslovni kapaciteti daleko i neuporedivo jači od Hrvatske, Slovenije i ostalih država u regionu. Znači treba da budemo strpljivi, da radimo mnogo i efikasno i da se razvijamo što je brže moguće. A onda će doći naše vreme, imaćemo samopouzdanja vere u sebe i drugi će to poštovati.